Гро екипе коју са клупе предводи Марко Неђић чине играчи рођени 2002. године и млађи. Чврсто су на Сењаку веровали да овакав модел рада може да им донесе резултате и нису погрешили. Разлога за задовољство у календарској 2022. години има на претек. Друго место освојено у Моззартбет Првој лиги Србије, афирмација великог броја младих играча, атрактивна и ефикасна игра, велики број друштвено-одговорних акција клуба употпунио је и позив Филипу Васиљевићу да као први фудбалер у стогодишњој историји Графичара заигра за младу репрезентацију Србије. Тако се млади везни фудбалер рођен у Пожеги пре 20 година нашао у ситуацији да испише историју Графоса. Одиграо је два меча за национални тим, против Кипра и Македоније а одмах по повратку са репрезентативног окупљања продужио сарадњу са Графичаром до 2025. године. Популарни “атомски мрав” ужива у сваком тренутку најуспешнијег дела његове досадашње каријере.
– Велика ми је част што сам први играч у историји Графичара који је добио позив за репрезентацију. Клуб има дугу историју и традицију, због чега имам још више разлога да будем поносан. Сазнао сам да сам на списку селектора Горана Стевановића током једног тренинга и осећај је био фантастичан. Уследиле су честитке саиграча и тренера а касније наравно, породице и пријатеља – истакао је на почетку разговора Васиљевић.
Убрзо након позива, уследио је и деби за наш национални тим. Прво против Кипра, затим против Македоније.
– Био сам узбуђен због дебија у дресу Србије. Први меч сам започео у стартној постави и играо до 65. минута. У другој утакмици против Македоније сам ушао у наставку и могу да кажем да сам задовољан како сам одиграо. Велику подршку и добронамерне савете добио сам од тренера у клубу, Марка Неђића и селектора Горана Стевановића. Обојица су ме саветовала да играм слободно, да уживам на терену и неизмерно сам им захвалан на подршци – гвори млади везиста чију срећу због дебија не може да поквари ни “успомена” из меча против Македоније у којем је добио ударац после којег је морао на ушивање.
Није тајна да се у Графичару под командом Марка Неђића игра нападачки, увек унапред и на гол више. Да је млади стручњак без обзира на ривала доследан у формацији са само једним задњим везним, у конкреном случају, Филипом Васиљевићем.
– Да тим не игра добро, да нисам добио поверење стручног штаба и да не осећам подршку свих у клубу, сигурно да не бих добио позив за репрезентацију. Имамо победнички менталитет, играмо леп и атрактиван фудбал о чему сведочи и податак да смо убедљиво најефикаснија екипа у Моззартбет Првој лиги са 44 дата гола.
На позив у младу репрезентацију надовезао се и позив челника Графичара који су Васиљевићу понудили продужетак сарадње на још две ипо године. Филип се, како је и очекивано, није дуго премишљао.
– Ово је сигурно најлепши период у мојој каријери. Продужио сам уговор са клубом, добио позив за репрезентацију, уживам у сваком тренингу и утакмици јер је атмосфера у тиму феноменална. Не знам каква је у другим клубовима али тешко да могу да замислим да негде постоји боља. Очекујем да на пролеће буде све исто ако је могуће још и боље – са доста оптимизма говори млади репрезентативац Србије и наставља да сипа похвале на рачун Графичара.
– Клуб заиста много пажње посвећује младим играчима. Из Графичара је у Милан отишао Никола Лазетић, Станковић, Лековић и Мијатовић су у првом тиму Црвене звезде… Тако да није фраза да је Графичар најбољи клуб за развој младих фудбалера. Ускоро очекујем и да заиграмо на нашем стадиону који се реновира.
Прва два места у другом по квалитету рангу такмичења у Србији доносе и пласман у Суперлигу Србије. А како би се најмлађи тим Моззартбет Прве лиге снашао у пробраном друштву можда је најбоље осликала утакмица против Војводине у оквиру Купа Србије.
– И на том мечу смо играли нападачки. Играли смо меч против Војводине са 15 “бонуса”. Једини старији играч био је наш капитен, Луис Ибањез. Нисмо одступили од наше филозофије, велики део меча смо били у високом пресингу, имали предност, примили гол у финишу и онда елиминисани на пенале. Са много сигурности и ентузијазма приступамо сваком изазову. Жељни смо доказивања јер имамо најмлађи тим, најмлађег тренера и најмлађег директора клуба. А у младости је будућност – наглашава Васиљевић.
Тренд у светском фудбалу је да се поред активност на терену све више пажње посвећује и развоју личности, односно свим оним активностима које су везане за развој личности.
– Трудимо се да слободно време искористимо за активности ван терена. Осећамо бригу људи у клубу о нама. Искористили смо паузе у првенству да се учланимо у библиотеку, одлазимо заједно у позориште, током октобра месеца смо пружили подршку Институту за онкологију у акцији борбе против рака дојке. Имамо могућност опоравка у најсавременијем центру и још много тога. Заиста се осећамо привилегованим што играмо за Графичар – констатује везиста тима са Сењака.
Стасавање младих играча није нимало једноставан задатак. У годинама које представљају кључне за прелаз из омладинског у сениорски фудбал и када већина тинејџера време проводи у изласцима, дружењу и путовањима, они који су изабрали фудбал за професију на сва та задовољства морају да забораве.
– Није некада лако али сам сам изабрао тај пут. И нежалим због тога. Обожавам фудбал, желим да изградим каријеру, да будем пример на терену али и ван њега. Трудим се да увек будем фер према противнику јер сматрам да је понашање ван терена подједнако битно као и на терену – подвлачи Филип Васиљевић.
За дест година волео би да се о њему прича као о репрезентативцу Србије, о играчу који је након Графичара, отишао у неку од развојних лига Европе, попут холандске а онда одатле на неко од чувених полуострва, пиринејско или апенинско. И све то са бројем “13” на леђима.
– Изабрао сам број “13” и нисам се покајао. Мени се показао као таличан. Док иде све по плану, нећу га мењати сигурно – закључио је Васиљевић.
