СПАС ЗА РАДНИК У ПОСЛЕДЊИ ЧАС: САМО ОН ЈЕ МОГАО ДА ИХ СПАСЕ ИСПАДАЊА ИЗ ЛИГЕ

Међутим, Сурдуличани су у тек завршеној сезони, проћердали јесен, променили четири тренера, освојили само осам бодова па је деловало да ће после осам суперлигашких сезона, морати поново у друштво Моззарт бет прволигаша. Ипак, руководство клуба подно Власине досетило се, чини се у задњем тренутку да постоји један човек који може да их спасе испадања. Исти онај који је направио историјски успех пре две године, сада је био на истом задатку, јер спашавање Радника испадања из лиге представљало је немогућу мисију за све. Осим за Славољуба Ђорђевића. Има нека чудесна веза између њега и Радника. Дебитовао је бивши капитен Црвене звезде као тренер у сениорском фудбалу на клупи Радника 2020. године, ризиковали су тада и клуб и млади тренер али се ризик исплатио. Историја се поновила и у овој 2023. години.

– Мислим да је опстанак који смо изборили значајнији резултат за клуб од оног из сезоне 2020/21  када смо били хит првенства. Много је тешко вратити се у Суперлигу када испаднете. Тога смо били свесни сви. Када су ме људи из Радника позвали на полусезони, не могу да кажем да се нисам двоумио. Није чест случај да један тренер буде успешан у два мандата у истом клубу. Било је много разлога и за и против, међутим, мени је Радник пружио прилику као тренеру почетнику, остварили смо велики резултат и осећао сам негде да је људски да покушам да извучем клуб из готово безизлазне ситуације – присетио се Славољуб Ђорђевић резмишљања из јануара месеца.

На руку Славољубу Ђорђевићу и Раднику, није ишао ни распоред у току регуларног дела сезоне.

– На старту пролећне полусезоне смо играли против Колубаре, затим против Војводине, Радничког из Ниша, Чукаричког, Партизана, Вождовца, Новог Пазара, ТСЦ-а, све клубова из горњег дела табеле. Користим и ову прилику да честитам мојим играчима на свему што су учинили.

Притисак је био огроман, сваки бод је био злата вредан, свака утакмица као финале Лиге шампиона.

– То је тешко описати речима. Буквално нисмо имали предах. Само играчи, мој стручни штаб и ја знамо шта смо прегурали. Мучиле су нас и повреде и картони, још неки спољни фактори, али смо издржали. Остварили смо много великих победа али нисмо имали времена да се радујемо. Ми победимо Партизан на њиховом терену али не можемо да се радујемо јер смо и после те утакмице били на дну табеле. Фрустрирајуће је када правите резултате у серијама а и даље сте последњи. Како је сезона одмицала, било нам је све теже јер смо имали резултате а опет нисмо знали да ли ће нам 27 освојених бодова током пролећа бити довољно за бараж  – искрен је Славољуб Ђорђевић.

На крају, све се ипак добро завршило по Радник. Сурдуличани су у двомечу савладали Графичар после велике борбе.

– Не бих да звучи да паметујем или преувеличавам наш успех, али нисам желео Графичар у баражу. Тренера Марка Неђића знам дуго из Звездине омладинске школе, са Председником Слобом Говедарицом сам доста пута причао о визији коју има за клуб. Они су тренутно у Србији најбоља средина за развој младих играча и знао сам да ће бити тешко. Раде невероватан посао. Огроман број играча су спремили за сениорски фудбал. Бабић и Митуљикић у ГАТ-у, Станковић и Кнежевић у Напретку, Катић, Матић, Пантовић у Вождовцу, Радуловић и Лазић у Раднику и још много њих је прошло дошколовавање код њих и сада су носиоци игре у својим клубовима.

Посебно Ђорђевић хвали “своје”, Радуловића и Лазића.

– Њих двојица су стигла зимус у Радник. Андрија и ја сарађујемо још од пионира Црвене звезде. О њему као играчу је сувишно трошити речи, такву леву ногу, осећај за игру, један на један ретко који играч има на овим просторима. Десиле су се неке ствари које су га мало успориле, али сигуран сам да га очекује велика каријера. Лазића такође дуго познајем иако га нисам тренирао. Првенствено добар момак, максимално поштен према свим обавезама на терену и ван њега. Зимус смо се све договорили за пет минута. Екипа Радника је када сам је преузео била психолошки потонула, играчима је било потребно вратити веру у успех. То ми је можда био и највећи изазов – открива Славољуб Ђорђевић.

Затекао је перспективни стручњак и неколицину играча које је тренирао у свом првом мандату у Сурдулици.

– Сви играчи, и они које сам тренирао и они које нисам су били упознати са мојим захтевима у првих пет минута од мог повратка у Сурдулицу. Код мене и играчи и мој стручни штаб увек знају на чему су јер свима кажем све директно и без устезања. Умем да будем захтеван и тежак, али такав сам и према себи. Ми смо рецимо, прилично сам сигуран, једини тим који током 19 дана припрема у Анталији није имао ниједан слободан дан. То није лако издржати, међутим само у огромном раду и одрицању сам видео шансу да можемо да успемо.

Једна од највећих енигми је учинак Милана Макарића који је пре две сезоне био најбољи стрелац Суперлиге са 26 постигнутих голова. Током пролећа уписао је само један и то у финишу друге утакмице баража против Графичара.

– Не гледам играче само кроз статистику. Макарић је доста радио за екипу, имао је велики утицај и на групу и на игру. Навијачи броје голове и асистенције али ми тренери видимо и неке друге детаље који су подједнако важни у фудбалу. Било је и ситуација када сам правио крупне резове, доносио тешке одлуке… То уосталом и захтева моја позиција првог тренера. Знам да сам дао целог себе и да ми је савест мирна. А сатисфакцију ми представља то што сам са свим својим играчима у коректним односима.

Као некоме ко је рођен и одрастао у Београду, играо у иностранству, био капитен Црвене звезде, сигурно је био изазов отићи у Сурдулицу.

– Зависи како гледате на ствари. Сурдулица као град сигурно није атрактивна али вам са друге стране пружа мир и могућност да максимално будете посвећени послу. За људе који живе тамо и које сам упознао, имам само речи хвале. На сваком кораку сам се осећао пријатно.

Стадион Ефбет Арена или како га локално становништво зове “мала Бомбоњера” познат је по томе да га красе  Дијега Марадоне и Драгана Стојковића Пиксија. Да ли је истина да су тамошњи навијачи покренули иницијативу да се ослика и лик Славољуба Ђорђевића.

– То је била шала, наравно да у томе нема истине.

А има ли истине у томе да је Славољуб Ђорђевић већ пронашао нови ангажман.

– Све зависи од Гвардиоле, ако не освоји Лигу шампиона, преузећу Манчестер сити – уз громогласан осмех нашалио се Славољуб Ђорђевић а онда у озбиљном тону наставио.

– За мене и мој тим, сезона се завршила у недељу, вратио сам се у Београд у понедељак а у уторак већ имам нови клуб. Не иде то баш тако. Ужелео сам се дружења са породицом, мајком, браћом, братаницама, кумовима, пријатељима, опуштене атмосфере, треба ми минималан одмор од фудбала, барем неколико дана. А што се понуда тиче, очекујем да их буде, имам већ неколико наговештаја. Размотрићу сваку, саслушаћу свакога ко ме позове. Нигде не журим, извагаћу све и надам се изабрати ону која ће ми омогућити да додатно напредујем и направим најбољи резултат – закључио је Славољуб Ђорђевић.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest