Јунак победе против ИМТ у дербију четвртог кола Моззартбет Прве лиге одиграном на терену Омладинске школе фудбалског клуба Црвена звезда је Јован Мијатовић који је тек недавно напунио 17 година. У финишу првог полувремена дербија против “тракториста” постигао је погодак одлуке. Тренутно ужива у заслуженим похвалама али не жели да се заустави на до сада постигнутом.
– Задовољан сам мојим партијама у досадашњем делу сезоне али сматрам да могу још боље и да ћу то тек показати. Оно што је најважније је то да смо први на табели после неколико уводних кола и да екипа функционише као сат – истиче Мијатовић који је до пре два месеца играо Кадетску лигу и без дана стажа у омладинској конкуренцији закорачио на велику сцену.
– Што се сениорског фудбала тиче, доста је захтевнији али нисам имао проблем да се уклопим. Није баш чест случај да неко из кадета пређе у сениоре, практично сам прескочио омладинце али мислим да се видело да смо како ја, тако и моји другари из генерације 2005. спремни у потпуности за то. Наравно да ми је лакше кад су и они ту, знам се цео живот са Бубњем, Шљивићем, Николашевићем и Маринковићем. Подршка тренера Неђића ме највише мотивише. И са њим се дуго познајем, тако да период адаптације готово да нисам имао.
Тренутно све делује идилично за Јована Мијатовића. Међутим није све деловало тако пре само годину дана. Тешка повреда колена удаљила је снажног нападача од терена дужи временски период.
– Дефинитивно ми је повреда колена нешто најтеже с чим сам се до сада сусрео када је реч о фудбалској каријери. Опет са друге стране, што се лепих момената тиче, Богу хвала има их много више. Изузетно су ми драге титуле које сам освајао у млађим категоријама Звезде, голови које сам постизао у дербијима, као и добри резултати са репрезентацијом али је чињеница да је ово сада нешто најозбиљније што бележим.
Током дербија против ИМТ-а током свих 90 минута, Мијатовић је водио велику битку са још једним бившим Звездиним питомцем и својевремено капитеном омладинаца Црвене звезде, Александром Лукићем.
– Познајемо се дуго Лукић и ја, обојица смо Звездина деца. Као и са сваким, ван терена причамо, шалимо се, дружимо се али на терену нема попуштања. Није било попуштања ни са моје, ни са његове стране, много дуела, али после утакмице смо пружили руку један другом и то је то. Најбитније је да смо ми победили – зрело резонује млади Мијатовић.
Не заваравају га бројне похвале које тренутно добија са свих адреса. Бекам, како га саиграчи зову, чврсто са обе ноге стоји на земљи свестан да је пред њим још много простора за напредак.
– За сада све функционише у најбољем реду. Сигуран сам да ћу како сезона буде одмицала бити све бољи. Биће сигурно и осцилација. Верујем у себе и сигуран сам да ћу када буде најпотребније, бити најбоља верзија себе. Могу у свим сегментима игре још да се поправим и да напредујем и много рада је испред мене. Драго ми је што већ сада убирам плодове онога што је било у прошлости, у смислу тога да сам увек био посвећен тренинзима и да се то на терену види – наводи нападач Графичара и истиче да се не оптерећује личном статистиком.
– Не бих да калкулишем око голова, колико год да их буде, ја ћу бити задовољан ако екипа оствари зацртане циљеве. И да, сматрам да имамо квалитет да будемо у самом врху и да изборимо пласман у Суперлигу.
Током прелазног рока, тим са Сењака појачали су нападачи, Филип Касалица и Андрија Калуђеровић. О њима, Мијатовић има само речи хвале.
– Имам ту част да заједно тренирам и играм са Касалицом и Калуђеровићем који су својевремено головима решавали “вечите” дербије и утакмице од великог значаја. Оно што је мени најважније јесте да су добри и приступачни људи, увек спремни да помогну тако да је мени као млађем комфорније да будем у таквом друштву – закључује Јован Мијатовић
