Седам од могућих девет бодова освојио је Графичар под вођством Марка Неђића у његове прве три утакмице на клупи неког сениорског тима.
Млади тренер поново командује већини играча рођених 2003, с којима је бележио успехе у млађим категоријама што очигледно прија екипи, па развојни тим Црвене звезде 2022. годину чека размишљајући о плеј-офу уместо борби за опстанак.
О досад највећем изазову у каријери, новој прилици да ради са изузетно талентованом генерацијом, заједничким припремама са црвено-белима, циљевима и очекивањима говорио је Неђић за клупски сајт.
Скромно, заслуге за одличне резултате дели са најближим сарадницима и играчима, али признаје да му је поновни сусрет са играчима које познаје од малих ногу донео велику енергију.
„Дигла се атмосфера међу њима, на првом састанку сам им рекао да су они деца Црвене звезде, да су рођени победници, освајачи титула у ранијим годинама и да ми није јасно зашто су дозволили да у неким утакмицама у којима су водили, на крају изгубе. Рекао сам им да од тог дана за њих нема пораза. Први меч био је јединствен и за мене, никада нисам био у ситуацији да двојица фудбалера добију црвене картоне, али смо опет на полувремену рекли да се ми ту питамо, да верујем у њих и да не смемо да изгубимо. Све сем победе, нама је пораз. Тај реми није био победа, али смо много добили са њим. Момци су се подигли и у наредна два меча се вратили на прави колосек“, описао је Неђић утицај меча против добановачке Будућности, његов дебитантски на клупи Графичара.
Графичар већ неколико година уназад служи као развојни тим Црвене звезде, такозвана филијала, али ће ове зиме први пут екипе заједно одрадити део припрема.
„Мислим да је то прави пут, руководство је направило прави потез. Одлучили су да идемо са Звездом на припреме. Цео пут од омладинске школе до Црвене звезде мора ићи преко Графичара. Знаће се који играчи долазе, како се прелази, системски постоји план како се долази до Црвене звезде. Знамо колико се деце изгуби у преласку у сениорски фудбал, ми желимо то да спречимо колико можемо, припремимо ту децу како би се они што боље снашли у будућности“, истакао је Неђић.
Очекује се и да неки од играча Графичара већ на пролеће добију шансу у Црвеној звезди.
„Врло је могуће да ће се то десити, али је наш предлог да што више ове деце остане још шест месеци у Графичару и развија се на прави начин. Не треба журити, зна се да је велики притисак у Црвеној звезди. На лето ће већ имати доста више места у саставу Црвене звезде“, сматра млади тренер који је у Графичар стигао са клупе омладинског тима црвено-белих.
Паралелно са развојем играча водиће се рачуна и о резултатима. А, да би Графичар био конкурентан далеко искуснијим екипама, биће потребно појачати се играчима вероватно старијим и од 31-годишњег Неђића.
„Имамо сјајних пар ветерана, то су момци који су старији од мене и које желим јавно да похвалим. Спремни су за сарадњу, немају проблем са тим да су при заласку каријере и да су ту да помогну деци, да буду ментори. Они имају европско искуство и то могу да пренесу на нашу децу. Они су највећи професионалци и служе као пример свима. Трудићемо се да видимо да доведемо можда још неког искуснијег играча, како би деца стасала и развила се уз њих“.
Међу играчима о којима је говорио, Неђић првенствено мисли на капитена Луиса Ибањеза. Аргентинац поникао у Боки Јуниорс играо је за Динамо Загреб, мађарски Ђер, Црвену звезду, турски Трабзон, Зрињски из Мостара.
Недавно је управо Ибањез оценио да ће неколико момака из овог тима Графичара кроз пар година сигурно играти у Лигама петице.
„Ја никад не говорим о појединцима већ о тиму, али стварно из ове генерације коју водим од пионира, има момака који имају изражен карактер, који су добри људи што је јако битно, јер данас у свету људи морају бити поштени и знати да је терен једино мерило. Имамо много талената и мислим да ће они већ од наредне сезоне моћи да играју за Црвену звезду. Не волим да издвајам, али ако само поменемо браћу Митуљикић, Станковића, Кнежевића, Ђурића, Лазића… То су деца која су показала одређен ниво“, похвалио је Неђић.
Пре његовог доласка у Графичар, циљ је био опстанак, али се амбиције мењају…
„Цео мој стручни штаб и ја причали смо са руководством клуба. За нас циљ није опстанак, већ улазак у плеј-оф и да изборимо што бољи пласман, али највећи циљ је да се ова деца афирмишу што пре за први тим Црвене звезде и то је онда успех свих нас“.
Открио је Неђић и како селектира играче.
„Чим сам дошао у Црвену звезду, ја сам имао потпуно поверење свих у клубу и постепено сам то враћао. На томе сам им неизмерно захвалан од првог дана. Прво што смо гледали код деце јесте смисао за игру, а потом карактер, јер је то најбитнији спој. Васпитавали смо их на наш начин, да постану добри људи, а потом и играчи и мислим да успевамо у томе. Било је деце без родитеља, самих, у разним условима, на које смо пазили, помогли им да одрастају и можемо да будемо поносни на њих и њихову причу“.
Без обзира што је од доласка на Маракану радио са играчима млађим него у конкурентским тимовима, Неђић је практиковао да његов тим игра нападачки. Тако је и сада у Графичару, где поново има најмлађу екипу у лиги.
„Ми смо још у омладинцима практиковали и форсирали да играмо пријатељске мечеве са сениорским екипама, јер смо били доминантни у омладинској лиги, а тако смо хтели да их припремимо на што бољи начин за професионални фудбал. Треба им дати поверење, слободу и оно што се тражи на тренинзима – да играмо нападачки фудбал, да смо високо на терену, да идемо на победу и гол више, а ови момци то показују“.
Стил живота фудбалера повезује се са луксузом, међутим, није увек баш тако, а тренери млађих узраста имају задатак да на то и припреме играче који тек праве прве кораке ка својим каријерама.
„Тренер мора да осећа децу и да их познаје. Мора да живи са њима, да их зове, да се брине о њима. Тако се стиче поверење не само на терену, већ и у приватном животу. Имамо психолога који има сјајан однос са њима. Ми на терену некада можемо да видимо да се нешто код њих дешава и зато причамо са њима и покушавамо све да решимо. Они нису још сазрели, ја их стално и зовем ‘малцима’ и зато не треба са њима журити. Треба бити стрпљив, јер ће они после донети много клубу“, наглашава Неђић.
И сам је својевремено био фудбалер. Нада Чукаричког, али се није пробио на велику сцену.
„Друго је време било. Са нама се и нису толико бавили. Ја сада када видим шта све ми тренери радимо, запитам се шта сам ја играо, да ли је то исти спорт. Ми смо у Чукаричком играли сви ‘из краја’, били у врху млађих лига, млађих репрезентација, али је друго време било. Ова деца сада су много талентованија од тог периода када сам ја играо. Другачије је све, али опет и није. И ми смо као и они имали бубице и проблеме, ја нисам много старији од њих и најбоље могу да им пренесем где сам грешио и зашто нисам успео у тим водама“, искрен је најмлађи тренер Прве лиге Србије.
Неђић важи за темпераментног тренера. Промуклог после сваке утакмице, чак и када његов тим побеђује.
„Сматрам да сам строг тренер, али једно је на терену, а друго ван њега. Причам то и сарадницима који ме не препознају на терену. Терамо играче до крајњих граница, јер је то најбољи пут за њих. После тренинга се прилази на други начин, загрљајем, разговором и с љубављу. Треба имати тај склоп“.
Не крије Марко Неђић да му је амбиција клупа првог тима Црвене звезде. Још као мали стекао је љубав према клубу. Као играч није успео да обуче црвено-бели дрес, али је као тренер делимично остварио сан.
„Жеља сваког тренера је да буде први тренер Црвене звезде. Надам се да ће се у некој будућности то и остварити. Нисам неко велико име, неки велики бивши играћ. Предност је некога ко је бивши играч, а ја имам неке друге предности јер сам дуже тренер од неких бивших играча. Дешава се да млађи тренери који нису били успешни играчи буду тренери најбољих клубова, али нема правила. Ја сам ту од малена на стадиону Звезде, ја сам њен војник и ово што ми је сада посао био ми је сан. Нисам отишао као играч, али сам обећао оцу да ћу кад-тад доћи у Црвену звезду. Тада сам имао 20 година, прекидао сам са фудбалом, кренуо у тренерске воде и обећао и испунио то“.
Занимљиво, Неђић је рођен 4. марта као и Спортско друштво Црвена звезда, само 45 година касније.
„Ја причам да је навијати за Звезду кућно васпитање. То што сам рођен на Звездин рођенадан је плус и бонус за даљи рад и даље успехе. Свако ко је у Звезди мора да осећа клуб. Ја сам на том северу провео доста времена и сад волим да одем. Данашњи играчи Графичара су скупљали лопте и видели величину клуба. Ја иако могу да уђем бесплатно на стадион, волим да купим сезонску карту, да будем у редовима и да будем обичан навијач, а не само тренер“, открива млади стратег.
Прија му, али не воли Неђић да га пореде са немачким тренерским отрковењем, Јулијаном Нагелсманом.
„Мислим да у Звезди нема Нагелсмана, Клопа, Гвардиоле и других. Звезда је посебна и не може се у њој преписивати, није то исти менталитет. У мом стручном штабу гледамо да од сваког узмемо тек понешто, али да прилагодимо нашој свести, земљи и култури. Имамо добар, победнички карактер и желимо то да преносимо на децу. Гледам да објединим слику и свој пут онако како ја мислим да у том моменту играју Графичар или Црвена звезда“.
Зак рај, поновио је Неђић да ће на пролеће Графичар покушати да се домогне плеј-офа, а играчима поручио да се не опуштају превисе током зиме.
„Планови и циљеви су увек највећи. Желимо да изборимо плеј-оф и да покажемо како игра Графичар. За следећу сезону имамо још веће амбиције. То нам је циљ за овај период. Што се приватног дела тиче, желим да све остане како јесте и да све иде путем којим треба да иде. Играчима поручујем да се добро одморе, јер их чека пакао на припремама“, кроз осмех је поручио Неђић.