Са тимом састављеним већински од „бонус“ играча Графичар је у актуелној сезони понео епитет најмлађег тима у два најквалитетнија ранга српског фудбала. Међутим, младост и елан који она са собом носи нису адут љубичастих само на терену. Наиме, клуб са Топчидерске звезде привремено настањен иза југа Маракане уз најмлађи тим може да се подичи и најмлађим директором. Никола Ристановић, бивши фудбалер Графичара рођен 1992. године, потврдио је да младост може да буде адут и на одговорним позицијама, а недостатак искуства надоместио је еланом и вољом да његов клуб настави напредак.
Генерални директор, промовисан пре месец дана на актуелну функцију, претходно је у клубу обављао посао правника, а на указано поверење гледа као нови искорак и прилику да пружи још већи допринос у остварењу клупских циљева.
„Одмалена сам велики заљубљеник у лопту, а врло рано сам заволео и право. У основној школи сам знао свој пут, био свестан да ћу студирати право. Функција у Графичару је мој посао из снова. Велика је привилегија бити генерални директор клуба какав је Графичар и потрудићу се да поверење оправдам радом, као и до сада“, казао је Ристановић за Моззарт Спорт.
Нова функција је из перспективе младог директора једнако привилегија и одговорност, а овом приликом признао је да ни сам није очекивао да ће тако рано преузети важну улогу у функционисању прволигаша.
„Паралела са дешавањима на терену може да се направи и ван њега. Клуб воде млади људи, амбициозни, док смо на терену базирани на младе играче. Као што је играчима пружена шанса за развој и напредак тако је и у осталим структурама клуба. Као што се надамо да ће играчи из нашег клуба направити искорак и стићи до најбољих лига Европе, тако се и ми свесно трудимо да искористимо сваку прилику да учимо и развијамо се. Имамо простора да напредујемо и спремни смо да свакодневно учимо како бисмо у будућности подигли Графичар на још виши ниво, али и развили се индивидуално. Читав клуб, на челу са председником Слободаном Говедарицом, има јасно зацртан план и циљ којем тежи“.
На личном путу, Ристановић је да би стигао до циља био приморан на одрицања међу којима је било и рано стављање тачке на играчку каријеру, међутим при осврту преко рамена са поносом истиче да је направио праве изборе.
„Са шест година направио сам прве фудбалске кораке у Синђелићу из којег сам потом прешао у Радову школу код Ивице Момчиловића. Био сам део Грађевинара у периоду док је Ранко Стојић још био на челу клуба, али сам са Бањице прешао у Балкан из Миријева у којем сам направио прве сениорске кораке. Наредни корак уједно је представљао и мој први сусрет са Графичарем. У клуб сам прешао 2011. године и био сам најмлађи играч те генерације. Међу љубичастима сам провео шест година, али је потом због обавеза на факултету било неопходно да донесем тешку одлуку и завршим играчку каријеру. Доласком Слободана Говедарице на чело 2015. године постављене су високе амбиције, а први планирани корак био је улазак у Српску лигу Београд. Успешно остварен циљ представљао је прву степеницу у развоју садашњег Графичара. У то време сам паралелно студирао права и играо, али је било све теже уклопити академске и играчке обавезе, те сам се определио за факултет“.
Крај играчке каријере одвојио је Ристановића од зеленог тепиха, али само на кратко.
„Било ми је чудно да завршим са фудбалом, али сам знао да ћу му се вратити пре или касније. Једног дана, након што сам дипломирао, контактирао ме је председник Графичара и понудио да постанем правник у клубу. Две и по године провео сам на тој функцији пре него што сам на скупштини клуба једногласно изгласан за генералног директора. Избором су ми указани велика част и поверење, а прилика коју сам добио доказ је да је Графичар права средина у којој чак и неко ко се не препозна као играч може да се развије у добру индивидуу“.
Графичар је у актуелној сезони осцилирао испод и изнад црте која дели путнике у плеј-оф и плеј-аут, а иако је завршницу сезоне диочекао у доњој половини табеле питање опстанка се практично није постављало ни на моменат.
„Актуелна сезона протекла је у успонима и падовима, имали смо одличне резултате, али и одређени број киксева. Грешке и падови су неминовни због младости. На домаћем терену углавном нисмо имали проблема да изађемо на крај са ривалима, али је на страни било другачије. Убедљиве победе које смо остваривали показују квалитет, међутим фалио је континуитет. Недостајала је утакмица која би преокренула сезону у нашу корист. Били смо на граници, губили утакмице које су могле да нам донесу превагу, али на крају је ово добра сезона за нас. Доста младих играча је добило шансу, дешавало се да читава прва постава буду бонуси и када се све сагледа морамо да будемо задовољни, посебно јер је циљ био опстанак како би талентовани играчи имали прилику да се и наредне сезоне такмиче у Првој лиги“.
Ову годину украсиће 100 година од оснивања клуба, а леп јубилеј додатни је мотив пред нове изазове љубичастима.
„Клуб иза себе има богату и велику традицију кроз читаву историју. За Графичар су карактеристични добра енергија и одређени кодекси који између осталог подразумевају правилно понашање и поштовање фер-плеја. Још у градској кафани при оснивању дефинисан је кодекс који ћемо се трудити да оживимо и да задржимо препознатљивост. Један од представника неких других времена је Жељко Колић, некадашњи играч Графичара, први аматерски репрезентативац, који је и данас члан клуба што је велика част. Графичар је клуб у који се заљубите и останете до краја уз њега. Причао нам је како је пре више деценија, током играчких дана, имао бројне понуде, али није желео да напусти саиграче. Остала је анегдота са пута у Макарску када су играчи остали без новца те је узео гитару и свирао у хотелу у којем су одсели како би обезбедио новац. Пре три године смо постали професионални клуб што носи већу обавезу и ситуације попут поменуте нису могуће, ипак приврженост коју су имале тадашње генерације желим да задржимо, да поставимо друштвено одговорне стандарде“.
Континуитет успостављен у прволигашком друштву за тим са Топчидерске звезде није довољан да задовољи апетите, а озбиљност намера потврђује велики инфраструктурни напредак у виду изградње модерног фудбалског комплекса.
„Као фудбалски клуб и спортисти наравно да се надамо највишим циљевиа. Пре свега због богате историје, имамо обавезу да створимо друштвено одговоран клуб, са стабилним темељима. То је предуслов за боље резултате. Премијерне године такмичења у Првој лиги Србије делили смо прво место са Златибором, али тада због недостатка инфраструктуре нисмо имали могућност да се такмичимо у елити. Тренутно је у процесу реконструкција стадиона који ће испуњавати услове УЕФА друге категорије. Биће то први зелени стадион у овом делу Европе, са соларним панелима захваљујући којима ће стадион бити и први енергетски ефикасан на нашим просторима. У оквиру стадиона биће и академија за играче као и комплекс у којем ће живети. Такође, биће у склопу и школа енглеског језика, као и часови са спортским психологом. Посебна пажња биће усмерена на исхрану играча. Намера нам је да будемо препознатљиви по раду и пажњи усмереној ка играчима. Суштина је да и уколико не буду добри фудбалери наши чланови постану добри људи. Поред тога што стварамо добре фудбалере подједнако нам је важно да ти момци израсту у квалитетне људе“.
Значајан утицај у читавом развоју Графичара припада Црвеној звезди уз коју су љубичасти, у улози филијале, остварили главни искорак.
„Презадовољни смо сарадњом са Црвеном звездом. Имамо ту привилегију да сарађујемо са највећим клубом на овим просторима. Звезда има велики допринос кроз играче, али и тиме што су врата клуба за нас увек отворена. Руководство црвено-белих увек нам је доступно, имају времена за нас, поред свих обавеза и одговорности. Захвалан сам им на томе. Радимо на високом нивоу, и захвалан сам господину Звездану Терзићу јер је препознао Графичар као клуб кроз који Звезда може да развија талентоване играче. Са друге стране, Склободан Говедарица је на најбољи начин искористо могућност да организационо извуче максимум“, рекао је Ристановић.