Љубав гази километре – Никша Делибашић: Прича о дечаку због кога је и Јувентус открио Баново брдо, али пре иностранства има неке „обавезе“ на Маракани

Када се од неког много очекује, притисак је неизоставни фактор… Баш због тог притиска велики број фудбалера доживи стрмоглави пад и нестане са радара, а да притом није осетио ни делић професионалног спорта, иако су озбиљне наде полагане у њега.

Случај Никше Делибашића, потпуно је супротан од тога. Њему је притисак мотив и цео живот га гура га напред. Свестан својих могућности, али и својих почетака, са обе ноге стоји на земљи и поред тога што му се предвиђа велика каријера.

Одрастао је сплетом околности много брже од вршњака, готово “пола живота” провео у аутобусу на релацији Косовска Митровица – Београд, одрекао се већег дела детињства, а све зарад циља – постати фудбалер и усрећити родитеље, који су од самих почетака давали ветар у леђа младом фудбалеру.

Са више од 100 голова у омладинском фудбалу и статусом једним од најталентованијих нападача – одлучио је да направи нови, али велики корак. Ове зиме је појачао Графичар и први пут се сусрео са професионалним фудбалом.

“Стварно су ми супер први утисци, саиграчи су ме прихватили сјајно, као да сам са њима годинама и дали ми максималну подршку иако сам један од најмлађих у тиму и искрено се надам да ћу оправдати њихова очекивања” почиње своју причу за Меридиан спорт.

Сведоци смо честих “нестајања” играча у прелазу из омладинског у сениорски фудбал. Да ли је заиста толико тежак тај искорак у професионалне воде?

“Огромна је разлика… Имао сам срећу да одмах идем са првим тимом на припреме, видео сам о чему се ради. Мислим да сам се добро снашао, биће то и још боље. Осам година сам био у Чукаричком, имао сам обећања да ћу добити шансу у првом тиму, али сам желео да променим средину, пријала ми је промена дефнитивно.

Пре доласка у Графичар, причало се о могућем преласку у ТСЦ – још један клуб који форсира младе играче.

Да, имао сам понуду од ТСЦ-а и још неких клубова, али одлучио сам се за Графичар, првенствено због Марка Неђића и нисам се покајао. Од малена сам био на Брду и увек ћу тај клуб носити у срцу, дао сам доста голова и увек су били ту за мене. Тешко ми је било када сам одлазио, али морало је и то да се догоди…”.

Значи, управо је Марко Неђић био и превага за долазак на Сењак.

“Чуо сам и раније да се код мкега добро ради, сада сам имао прилике и да се уверим, одговара ми тај професионални однос. Чим је дошао његов позив зимус, нисам размишљао уопште и знао сам да ћу доћи у Графичар”.

Screenshot 1 3
Фото: Старспорт

Делујеш зрелије од својих вршњака… Вероватно је и сам фудбалски пут био знатно тежи од осталих дечака твог узаста.

“Било је тешко… Са седам, осам година сам сваког четвртка из Косовске Митровице долазио у Београд и остајао до недеље на утакмицама, моја породица је прелазила 1000 километара сваке недеље, а онда у понедељак идем у школу. Пет година сам тако функционисали, док се нисам преселио. Што се школе тиче, био сам одличан, једино сам петком био ван наставе због тренинга и захвалан сам им на томе што су ми излазили у сусрет”.

Сећа се и момента када је видео да би заиста могао да успе у фудбалу…

“Па, знао сам још као мали да могу… Да нисам видео, не бих ни долазио ни путовао, хвала породици на жртви коју су поднели због мене и до краја живота ћу им бити захвалан”.

Баш у време када се афирмисао и скренуо головима у кадетском шампионату пажњу на себе, појавиле су се и понуде Лајпцига и Јувентуса…

“Звали су мог оца, они су разговарали о томе, али ја сам желео да останем у Србији, да осетим овде сениорски фудбал, па ако буде приике за коју годину да одем у иностранство.

20230511npDelibasicN2
Никша Делибашић, фото: МН Пресc

Нисмо ни морали да питамо има ли Никша фудбалског узора. Као из топа, одговорио је:

“Александар Митровић! Голгетер је, игра срцем за наш народ. Мислим да без тога тешко нешто може да се направи у животу, а он то има и показује на свакој утакмици. Једног дана бих и ја волео да будем као он”.

Стриц Павле – некада голгетер, посебно у омладинцима Црвене звезде – сада тренер у Чукаричком, неко ко је и “кривац” за фудбалски ген.

“Много ми помаже саветима, често причамо. Он је једне сезоне у омладинцима Црвене звезде дао 56 голова, ја сам у кадетима дао 64 и тада се повела прича о томе да сам оборио рекорд. Ја нисам размишљао о томе, хтео сам да на свакој следећој утакмици дам себе још више и будем увек бољи. У мојој породици су већином били спортисти, ја сам, ето, желео да будем као стриц, да дајем голове. На крају крајева, највећа жеља ми је да заиграм за Црвену звезду

И за крај – деда Рајко Делибашић, познати новинар и неко без кога спортски догађај не може да се замисли…

“Деда је цео живот у спорту, увек је био ту, гледао је сваку моју утакмицу, причамо, даје ми савете, како за фудбал, тако и ван њега. Много ми значи што је увек ту за мене и што може много да ми помогне”.

Rajko
Рајко и Никша Делибашић, фото: Приватна архива
Facebook
Twitter
LinkedIn
Pinterest

Фудбалски клуб Графичар основан је 20. маја 1922. године. Све је почело у фебруару исте године у строгом центру Београда у Трговачкој кафани, на углу Николе Спасића и Цара Лазара.

РФК Графичар
Васе Пелагића 31
Сењак – Топчидерска Звезда

11000 Београд

Тел: 065 9771 767