Са великом тугом обавештавамо јавност да је преминуо Жељко Колић, једна од највећих легенди у историји РФК Графичар.
Жељко је био први аматерски репрезентативац наше земље, али је његова фудбалска прича много више од статистике и репрезентативних наступа. Била је то прича о љубави према једном клубу.
Током каријере много пута је одбијао могућност да пређе у други тим и постане професионални фудбалер. Разлог је увек био исти – Графичар.
За њега љубичаста боја није била само боја дреса. Била је део живота.
„Графичар је клуб у који се заљубите и остајете му верни цео живот“, говорио је Жељко.
И управо је тако и живео.
Осим по фудбалском умећу и невероватној привржености Графичару, Жељко је био познат и као човек који је волео музику и Београд. Свирао је гитару и приређивао чувене свирке, од Чубуре до Ташмајдана. Његова музичка дружења остала су део београдских прича, а верује се да су и сцене свирки у култној серији „Грлом у јагоде“ настале по узору на атмосферу са наступа какве је приређивао Колић.
Једна од анегдота која се и данас препричава најбоље осликава какав је био човек.
На припремама у Макарској, када су играчи остали без новца последња два дана, Жељко је отишао до једног хотела са великом терасом и направио договор – свираће без хонорара, а заузврат ће његови саиграчи моћи да једу у хотелу.
Уместо планирана два дана, прича каже да су сви остали још седам.
Та прича је слика Жељка Колића, човека који је умео да пронађе решење, да окупи људе, да помогне и да својом енергијом остави траг где год да се појави.
Данас се опраштамо од великог фудбалера, музичара, Београђанина, али пре свега од великог Графоса.
Од човека који је могао да изабере много тога, али је увек бирао Графичар.
Његова љубав према клубу остаје део историје РФК Графичар и пример генерацијама које долазе шта значи бити веран свом клубу.
Жељко, хвала ти за све.
За сваки гол, сваки аплауз, сваку песму и сваку причу.
За љубичасту боју којој си остао веран целог живота.
Почивај у миру.
Твој Графичар.