Спортски директор Графичара Душан Анђелковић о томе како се у клубу са Сењака стварају будући асови Црвене звезде и српског фудбала:
Створили смо систем који функционише!
РФК Графичар је у протеклом периоду, током паузе у Првој лиги Србије, појачао тим са неколицином квалитетних играча у свим линијама – стигли су нови нападачи, као и фудбалери у одбрани и у средини терена. Тиме је повећана конкуренција на свим позицијама, што би требало да доведе до већег квалитета у екипи са Сењака, боље игре и очувања нападачког стила и модерног фудбала.
У планској изградњи тима учествује стручни штаб, скаутинг служба, управа клуба, али последњу реч када је реч о појачањима даје спортски директор Графичара Душан Анђелковић, бивши ас Црвене звезде за коју је одиграо преко стотину утакмица.
Колико сте задовољни саставом екипе и са каквим амбицијама Графичар дочекује наставак такмичења, имајући у виду да је клуб у фокусу имао унапређење и развој играча, неретко и жртвујући на неки начин пласман у виши ранг и више освојених бодова у првенству?
“Правилан развој играча јесте наш пут и настављамо са тим стратегијом, али не одричемо се амбиција да идемо у Суперлигу. Пре две године смо били у баражу, одлично смо се показали и мало је недостајало да идемо степеник више. Зато нам је стало да остварујемо што више победа играјући леп фудбал, да смо у врху табеле, да градимо такмичарски дух међу играчима и напредујемо као организација из године у годину. Наравно, примарни циљ јесте унапређење потенцијала младих фудбалера, поготово оних који долазе из Црвене звезде, како бисмо им помогли да што пре уђу у сениорски фудбал и буду спремни да одговоре изузетно високим захтевима захтевима првог тима Црвене звезде. Што се тиче тима, ја сам задовољан. Прошла полусезона је показала да имамо квалитетан састав. Тим је, по мом мишљењу, јако добро избалансиран, наравно за ниво друге лиге. Када смо одиграли првих пет кола, били смо први на табели. Међутим, тада је Андрија Максимовић одиграо пет утакмица за нас, а онда је прешао у први тим Црвене звезде, где је заблистао, што је за нас била и срећа и задовољство. Осим њега, још неколико играча се повремено спуштало и враћало из првог тима, као што су Сремчевић и Милосављевић, што је део договора и плана свих нас у клубу, и у Црвеној звезди и у Графичару. Искрено, веома сам задовољан и поносан на то како све функционише и што сада имамо играче у првом тиму Црвене звезде, на високом нивоу, а који су били део наше екипе”, каже Анђелковић.
Поменули сте Максимовића. О њему се о хвалоспевима прича широм фудбалске Европе, и често се помиње како је практично са вештака Графичара прешао у дрес Звезде за дерби, па Лигу шампиона, играо против Интера, добио позив у репрезентацију Србије и сада носи дрес Црвене звезде у највећим утакмицама. Да ли је Графичар клуб који омогућава овако велики скок играчима, чак би неки рекли и „квантни скок“, или је кључ у минутима које они добијају на терену уз добар стручни рад?
“Одлично питање. Прво морамо да истакнемо нешто врло важно, а то је да омладинска школа Црвене звезде заслужује огромне похвале. Одатле долазе сви ови играчи, неко их је раније селектирао и тренирао. Ми смо, зато, само један међукорак без ког би у модерном фудбалу било јако тешко доћи до врха. Ако причамо о Црвеној звезди, она је тренутно на изузетно високом нивоу. На срећу и задовољство свих нас, Звезда последњих осам, девет година доминира и поново је препозната у европском фудбалу. Вратила се тамо где јој је место. Али није лако из омладинске школе одмах доћи у први тим јер су захтеви огромни. Зато тим младим играчима требају минути, треба им искуство, да играју под притиском. Можда некоме са стране изгледа да те утакмице нису од пресудног значаја, али верујте ми – када играмо као домаћини, услови су идеални, терен је добар, игра се нападачки фудбал и не одустајемо од нашег стила игре. Међутим, када одемо на тешка гостовања, где су противници физички јачи, искуснији, где су терени лоши – то су моменти који праве разлику. Ми смо вероватно много пута жртвовали резултат зарад развоја младих играча, као што сте питали на почетку. Али, то искуство које они стекну на таквим утакмицама, на тешким теренима, то их припрема за сениорски фудбал. Када касније дођу у први тим Црвене звезде, они су већ спремни. То је све опробан систем који смо поставили, од Звездана Терзића, преко Митра Мркеле, Марка Марина, Марка Петровића, Слободана Говедарице председника Графичара, па све до нас који радимо свакодневно са тим играчима. Никола Јелић из омладинске школе Звезде, Никола Ристановић директор Графичара – сви ми радимо као једна породица и имамо јако добру комуникацију на дневном нивоу. Буквално, планирамо шест месеци, па и годину дана унапред – ко долази из омладинаца, коме припремамо пут до првог тима. Али, наравно, то је само један део посла. Други део је то што је фудбал жива ствар, морамо да пратимо форму играча јер она може да варира из месеца у месец. Ништа се не препушта случају”, истиче Анђелковић.
Било је доста играча који су прошли кроз Графицар у склопу сарадње са Црвеном звездом, а који нису можда били одмах на топ нивоу, али су се у вашим редовима стабилизовали са формом, вратили у прави ритам и недуго затим остварили велике трансфере?
“Тако је. Пример је Алекса Терзић који је отишао у Фиорентину, или Жељко Гаврић који је одиграо преко 20 утакмица у Графичару, дао седам голова и вратио се у Звезду одакле је договорио трансфер у Ференцварош. Ту је и Нигеријац Огбу, сјајан штопер, који је код нас одиграо 22 утакмице, затим Вељко Николи који је код нас требало да се аклиматизује на захтеве сениорског фудбала, и где је искористио шансу. Постигао је десет голова у дресу Графичара, имао и осам асистенција. Немања Стојић је код нас такође био изванредан, одиграо је преко 100 утакмица, а ту је и Виктор Радојевић, или голман Иван Гутеша који је тренутно у првом тиму Црвене звезде и брани утакмице у Лиги шампиона…”
Да ли се индивидуално ради са играчима у Графичару? Колико тренера брине о њима? Број стручног особља у Графичару на нивоу је најјачих суперлигашких екипа.
“Да, апсолутно. Стручни штаб броји око 15 људи, што је за друголигашки ниво фантастично. Клуб нам је омогућио одличне услове – имамо тренере, аналитичаре, физиотерапеуте, људе који брину о играчима свакодневно. То је све организовано на суперлигашком нивоу. Поред тога, клуб нам сваке године омогућава озбиљне припреме. То је непроцењиво за развој ових младих играча. У Анталији играмо пријатељске утакмице против екипа као што су Ахмат Грозни, Шињик, Полонија из Варшаве – то су огромна искуства за наше момке. Бавимо се свим детаљима и доста разговарамо некада се дешава и стагнација што је и нормално јер неко и стагнира”.
Кад причамо о тим играчима који долазе, развијају се и одлазе, наша фудбалска јавност је специфична. Навикли смо да Графичар из године у годину ствара играче за највећу сцену, за Црвену звезду. Сада је то Максимовић, али сада се сви питају – ко је следећи? Ко је следећи Меси кога ће Графичар да избруси и лансира у врхунски фудбал?
“Имамо, наравно. Црвена звезда је највећи клуб и очекивања су увек огромна. Ми који смо део овог система знамо да је то тако и не можемо да се жалимо – то је нормално. Али не може сваке године да се појави тачно три играча, или четири, или један. То је жива ствар, много фактора утиче на то. Пре свега, форма тих момака. Ми тачно знамо кога очекујемо у јануару, кога у јуну, за кога је можда боље да још шест месеци игра за омладинце пре него што се прикључи Графичару. На пример, Василије Костов је огроман потенцијал, озбиљан играч. Да ли је за њега право време да пређе сада или би му користило још мало времена у омладинској селекцији? То су ствари које процењујемо. Такође, важно је и на којој позицији игра. Каква је та позиција у тиму? Где се уклапа у наш систем? Каква је ситуација у првом тиму Црвене звезде? Ако већ имају играча на његовој позицији, онда нема сврхе да га гурамо прерано, јер не би добио минуте. Дакле, то су сложени процеси, ништа није једноставно. Притом, има и ситуација када играч у једном тренутку падне у форми. За такве случајеве Графичар служи као место где може да добије минуте на вишем нивоу, да настави са добрим радом и да се врати још јачи, јер су то ипак млади играчи”.
Када говоримо о играчима који су баш у Графичару добили неопходну снагу, квалитет и самопоуздање, листа је поприлична?
“Тако је. Ми овде често причамо о именима попут Јована Мијатовића, Косте Недељковића, Страхиње Ераковића, сада Андрије Максимовића, али рецимо један одличан пример је и голман Иван Гутеша. У млађим категоријама можда није могао да се избори за место у Црвеној звезди или му форма није била на највишем нивоу. Био је у Графичару, имали смо план за њега, па је касније отишао у трећу лигу да би играо што више. На крају се вратио, постао наш стандардни голман, и опет имао ту срећу да му се отвори место у првом тиму Црвене звезде. Урадио је све што је требало, препознали су његов рад и добио је шансу.
Тако да, сви заједно комуницирамо и трудимо се да играчима пронађемо најбољи пут. Наравно, дешава се и да дође до грешке – неко игра одлично на једном нивоу, али не успе да се избори за место у Графичару и можда му је потребно две-три године додатног рада. Некад и јако талентованим играчима треба више времена.
Како се осећа неко ко је на функцији спортског директора Графичара када му у руке дођу такви бисери? Да ли је то привилегија, одговорност, обавеза?
“Све сте набројали. Прво, могу да кажем да ми је привилегија што сам на овој функцији и што имам прилику да сарађујем са људима који су на највишем нивоу у нашем фудбалу, како у Црвеној звезди, тако и у Графичару.
С друге стране, то је и велика одговорност, али опет, ја ово доживљавам као привилегију јер волим да радим са талентованом децом, са репрезентативцима који долазе код нас. Ако причамо из мог угла, мени је сатисфакција када видим где су сада Ераковић, Мијатовић, Недељковић, Максимовић, Шљивић, Вукићевић, Лековић, Ђурић… Када видим колико су напредовали и на ком су сада нивоу, срце ми је пуно.
Али, с друге стране, ово је и додатна обавеза. У фудбалу нема опуштања, стално се учи, стално се напредује. Сви смо срећни и задовољни што видимо како клуб функционише и како играчи напредују”
Уз младе фудбалере у Графичару прилику добија и неколицина искуснијих играча?
“Да, управо тако. Ми имамо систем – ако тренутно немамо играча из омладинског погона за неку позицију, доводимо некога искуснијег ко може да им помогне. Рецимо, имамо пример Фалу Фола, који је продат у француски Ремс, што је тада био први трансфер икада из друге лиге Србије у неку од лига петице. Тај момак је дошао са 18 година из Сенегала. Бабакар је дошао после њега, такође из Сенегала, 2002. годиште, нападач од 1,90 метара, сви питају за њега јер је врло занимљив играч.
Ту су и Ајдар, Младеновић, Стојановић, Такер, момак који је играо за омладинце Графичара, Стварно имамо доста талената. Васиљевић је капитен тима, изузетно је квалитетан играч. Дакле, тим је добро избалансиран, апсолутно. Летос смо се озбиљно појачали, нисмо имали среће у пар утакмица, али то је фудбал. Некада вам се све поклопи, некада не”.
Прелазни рок је урађен плански?
“Довели смо тачно оне играче који су нам је били потребни. Требало нам је појачање у нападу, па смо довели Фуртулу из Вождовца, који се показао као одличан играч. Његова улога је кључна у завршници – било да се ради о центаршуту, било о дуелима у казненом простору. Буквално нам је фалио такав профил играча, тај „таргет-ман“, како бисмо могли да изађемо из притиска и ослонимо се на њега у кључним тренуцима игре. Поред тога, довели смо још једног јако занимљивог играча, који може да буде веома интересантан – из аргентинског Лануса, Николаса Скарпину. Он је против Шињика постигао гол и већ се показао у ових 20 дана колико је ту. Јако квалитетан играч, 2005. годиште. Будућност је пред њим, али не смемо журити, треба га пажљиво развијати. Требало нам је појачање на штоперу, па смо довели дете Звезде, Дарка Лазића, који је освојио титулу са Звездом, а након тога играо у Суперлиги Турске, у руској Премијер лиги, био веома успешан у Сарајеву… Искусан играч који има 30 година, у пуној је снази и показује да можемо да рачунамо на њега. Може да буде лидер ове екипе. Такође, дошао је и задњи везни Ђурић, који је био капитен омладинаца Црвене звезде, па је имао свој пут у трећој лиги, где је одиграо јако добро и квалитетно, то је исто једно велико појачање за нас. Ђорђе Ранковић, везни играч, јако талентован, 2007. годиште, репрезентативац из омладинске школе Звезде је исто са нама. Више га видимо у средини терена, као креативног везисту, него као „wингера“. Млади голман Драшкић је исто прикључен тиму. Постоји могућност да исто урадимо и са младим десним беком Стојковићем, из Звезде. Невероватно је физички грађен, на европском нивоу. Био је планиран да иде са нама на припреме, али Црвена звезда је продала Мимовића, што је био сјајан трансфер, тако да сада чекамо да видимо шта ће бити даље – можда ће бити на двојној регистрацији, можда неће. О томе ће да одлучи Црвена звезда у договору са тренером Милојевићем”.
Шта је то што играче попут Лазића или Фуртуле, који су тражени на тржишту, привуче баш ка Графичару, који игра другу лигу, а не неки други клуб?
“Морам да се надовежем на то питање јер уопште није једноставно довести играча у Графичар. Ми хоћемо најбоље, најквалитетније, а такви играчи некада одлуче да оду у клубове попут Јавора, који јуре Суперлигу. Неки играчи виде себе у тиму који се бори за улазак у Суперлигу и спремни су да иду тим путем, чак и по цену мање минутаже. Међутим, има и оних који препознају предности Графичара, јер је кроз наш клуб прошло много играча који су профитирали и направили озбиљне каријере. Дакле, квалитетан рад и одлична организација клуба су кључни. Код нас се тренира на суперлигашком нивоу, играчи имају све услове, буквално као у неком суперлигашком клубу. То они препознају и знају да им може донети више него одлазак у неки други тим. Притом, Графичар прати велики број људи из фудбалске индустрије – говорим о спортским директорима, менаџерима, председницима клубова. Из иностранства долази велики број скаута, јер знају да овде могу да пронађу талентоване играче са перспективом. И не само оне из Црвене звезде, већ и оне који су прошли кроз Графичар. Тако да, с те стране, клуб је постао озбиљна платформа за развој фудбалера”, закључује Анђелковић.